Humanost.org

Kada vas život iznenadi i sačeka sa tako nečim kao što je  zdravstveni problem u vezi vašeg deteta, posle prvobitnog šoka krenete da tragate za odgovorima na različita pitanja:

1. Ima li leka?
2. Zašto se to baš vama dogodilo?
3. Kako da pomognete svom detetu da što manje pati?
4. Kako da živite normalno uprkos svemu?

Lekarska predviđanja

Na prvo pitanje lekari su rekli da leka nema i da se bubrezi ne mogu oporaviti.Čak se i kineska medicina slaže sa klasičnom, na tu temu.
Objasnili su nam da budući da su oštećeni i da mnogo manji deo funkcionalnog tkiva (parenhima) radi, ono radi za sve ono čega nema, pa neumitno propada i ima limitiran vek trajanja u tom smislu.
Njihove prognoze su bile: ako preguramo 1.rođendan, izdržaće bar do 5.godine, ili biće potrebna transplatacija oko 7. ili oko 10.godine
Bilo je mnogo ili, ako, onda….
Danas kažu, da li se sećate da smo vam mi rekli da će upravo ovoliko da izdrže?

Da li je transplatacija lek?
Da, može da spasi život, ali to je gorak lek ili kako bi naš narod rekao, nužno zlo.Zašto?
Pa zato što terapija koja se pije posle transplatacije, treba da “suzbije” imunitet pacijenta, da ne bi došlo do odbacivanja organa. Šta ta terapija čini želucu, jetri i ostalim organima, ovaj put ću preskočiti, jer ne znam detalje i ne želim sve da znam. Imala sam priliku da saznam neku grubu statistiku preživaljavanja terapije i ne bih ovom prilikom o tome?
Zato se nikada nisam radovala momentu neminovnosti transplatacije…
Ali između dijalize deteta i transplatacije, transplatacija je svakako manje zlo…

Potraga za lekom?
Gde smo sve tražili lek u pokušaju da izbegnemo lekarska predviđanja i prognoze?
Kod homeopata, akupunkturista, fitoterapeuta, bioenergetičara, tetha praktičara, kvantnih fizičara…
U molitvi svakodnevnoj
Na Ostrogu
Na Hilandaru
U Kini i njihovim matičnim ćelijama

Drugo pitanje 
O drugom pitanju pisaću u nekom narednom postu. Zašto se to baš vama dešava, je pitanje na koje svako mora sam da pronađe odgovor. To je pitanje o smislu života, to je pitanje koje vas nagoni da kontinuirano tragate za sobom samim i da se upoznajete na načine na koje sigurno to ne biste pokušali da nemate problem koji vam je dat.

Treće pitanje, slično je četvrtom
Ako se igrate, kao što je to maestralno prikazano u italijanskom filmu ŽIVOT JE LEP, onda ćete zaštiti dete od strahova koje je sredina sklona da podstiče. Znači živite tako da ste zahvalni na svakom danu bez problema, na svakom osmehu koji mu izmamite, na svakom doživljaju koji delite daleko od primisli o tome da postoji bilo kakav problem. I naučite da spoznate da je život nepredvidljiv i neizvestan, te je suludo brinuti unapred. U toj igri deca nemaju problem. Njihovi anđeli ih čuvaju od brige za sutra. Tako da smo problem imali samo mi odrasli, da naučimo da funkcionišemo kao deca.
Zato sam ja od Veljka naučila više, nego iz svih knjiga koje sam pročitala…
Zato ja verujem u čuda i  uprkos svemu nadam se nekom čudesnom rešenju, koje će nas poštedeti većih muka…